Ishrana-nutricija

Pravilna ishrana je bitan deo lečenja bolesti organa za varenje i njen kamen temeljac, bez kojeg uzimanje lekova nema potpuni efekat. Specifična ishrana je neophodna kod oboljenja želuca (zapaljenja sluzokože želuca i čira želuca i dvanaestopalačnog creva, želudačne kile, resekcije želuca), bolesti creva (zapaljenje sluzokože debelog creva, preosetljivost na gluten, zatvor, proliv, divertikuli debelog creva), oboljenja žučne kese i žučnih puteva, kao i obolenja jetre (hronično I akutno zapalenje, ciroza jetre). Jelovnik propisuje stručnjak za ishranu za svakog pacijenta posebno, a na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja, dnevnih energetskih potreba, pola, uzrasta i ocene stila života i navika u ishrani. Procena ishranjenosti pacijenta i ishrane se vrši na osnovu antropometrijskih, biohemijskih, kliničkih i dijetetskih ispitivanja. Na osnovu dobijenih podataka, pacijentu se preporučuju poželjne i nepoželjne namirnice, razumljivo i pregledno, sugerišu se načini za pripremu jela i propisuje višednevni jelovnik.

Ishrana je važna za prevenciju i lečenje kardiovaskularnih bolesti. U primarnoj prevenciji saveti u vezi ishrane su umereni ka celokupnom stanovništvu i ka osobama sa visokim rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Osobe sa visokim rizikom za bolesti srca i krvnih sudova , pored lekova, sprovode higijensko-dijetetski režim individualno preporučen od strane stručnjaka za ishranu. Akcenat se stavlja na pravilan unos masti, povećanje unosa složenih ugljenih hidrata i smanjen unos kuhinjske soli, a ukoliko je prisutna gojaznost preporučuje se ishrana sa smanjenim energetskim unosom. Na razvoj ateroskleroze i njenih komplikacija posebno utiču povišeni nivoi lipida u plazmi, a uspeh njihovog snižavanja direktno zavisi od ishrane. Povišen krvni pritisak ima direktan uticaj na kardiovaskularne bolesti, te ishrana sa dosta voća i povrća i malo životinjskih masti povoljno utiče na njegovu kontrolu i sprečava komplikacije.